Nekoliko crtica o putovanjima po Srbiji

Kada sam pisala ovaj projekat, u polju u kome je trebalo da navedem moguće izazove, u razmatranje sam uzela samo moguća nepoklapanja u dostupnosti sa sagovornicama. I tu je bila moja greška.

Prevoz, njegova dostupnost i stanje infrastrukture u Srbiji nisu mi pali na pamet kao važni faktori koji moju nameru mogu osujetiti, usporiti rad ili odložiti snimanje ponekad i za nekoliko nedelja.

Ukoliko odlučite da putujete po Srbiji…

Sada, 7 meseci starija i iskusnija Milana popisuje neke od stvari koje mogu biti korisne ukoliko odlučite da putujete po Srbiji, a koje možda poput mene sasvim lako smetnete sa uma:

1.Kako da uopšte stignem od tačke A do tačke B?

Ovo pre svega zavisi od toga koje su to tačke; odakle krećete i gde želite da stignete.
Ukoliko, kao ja, polazite iz Beograda, to može biti velika prednost, jer odatle polaze autobusi za mnoga, ili bar za sva veća, mesta u Srbiji. Ono što jeste izazovno, jeste činjenica da je autobus najčešće prevozno sredstvo. Sa jedne strane, zbog toga ima bar dva polaska dnevno u većini pravaca, ali sa druge to znači da ste osuđeni na truckanje i do 5 sati i, ukoliko se desi da autobus kasni ili je polazak otkazan, nema alternative.

Opet, na nekim relacijama postoji i funkcioniše pruga. Na neka mesta se može otići kombinovanjem autobusa i voza – što je super jer postoji alternativa u slučaju da se nešto desi. Na primer, do Subotice možete stići direktnim autobusom iz Beograda i trcukati se 5 sati dok zadnja osovina preti da pukne, a možete i uzjahati Sokola do Novog Sada gde stižete za pola sata i odande uzeti autobus za Suboticu i tako dobrano uštedeti na vremenu.

Kosjerić je, na primer, mesto do koga se direktno dolazi samo vozom, ako koristite javni prevoz. Ukoliko želite, možete autobusom ići do Užica, ali voz do Kosjerića (ukoliko nemate mogućnost da idete automobilom) vam ne gine. Ukoliko idete vozom u ovom pravcu – može se desiti da on kasni (i do sat vremena) i može se desiti da umesto novog putujete starim vozom koji saobraća na relaciji Beograd-Bar (*, does not recommend).

Ovaj potonji nije zgodan ukoliko vam je čistoća prevoza važna, ili ukoliko vam se od zagušljivih prostora sloši. Stariji voz je u znatno lošijem stanju, a neki ljudi i dalje puše unutra i celo iskustvo može biti vrlo granično, ukoliko na ove uslove niste spremni. Na sajtu Železnica Srbije možete proveriti koji voz i kada polazi. Ukoliko se desi da treba da sečekate voz koji kasni, u Kosjeriću, nedaleko od železničke stanice ima nekoliko kafića u kojima možete popiti kafu/čaj/sok.

Ipak, za neka mesta, poput Mošorina ili Brusa, najzgodnija opcija jeste automobil. Iako se do oba mesta stiže relativno brzo kolima, i postoje neki autobusi – u planiranju, praćenju, čekanju, presedanju možete izgubiti mnogo vremena.

Na kraju, ali ne i manje bitna opcija jeste Blabla Car. Preko besplatne aplikacije, nakon što napravite i popunite svoj profil, pretražujete da li neko od vozača putuje na relaciji i nudi prevoz. Ovo je dobra opcija da uštedite, jer je u proseku jeftinije od autobusa. Plaća se samo kešom. Ono što može da se desi (nama se jednom desilo), jeste da vozač na čije se ime profil vodi ne bude u mogućnosti da vožnju i obavi i da se pojavi neka druga osoba, sa drugim vozilom. U tom slučaju imate dve opcije: uvek legitimnu da vožnju ne prihvatite (na kraju krajeva, profili su tu kako bi i kompanija koja stoji iza aplikacije mogla da prati ponašanje korisnika i po potrebi reaguje) i da aplikaciji prijavite profil osobe koja je vožnju ugovorila, a nije ispunila. Na taj način pomažete i onima koji bi možda nekada rezervisali vožnju sa istom osobom – procenu o tome sa kim želite da putujete donosite na osnovu profila te osobe i ocene koju su joj drugi korisnici-saputnici dali, i nemojte zanemarivati ovaj vid doprinosa Blabla zajednici.

Otkazivanja vožnje Blabla car-om su besplatna i ne snosite nikakve penale. Imajte na umu da je vaša bezbednost na prvom mestu.

Zatim, možete i prihvatiti vožnju, sa proveravanjem i potvrdom od strane osobe sa kojom je vožnja inicijalno dogovorena. U tom slučaju vi budite ti koji pozivaju i razgovaraju sa osobom na koju se profil vodi.

Svakako, ukoliko se osećate sigurno, možete odmah i prihvatiti vožnju sa “zamenskim vozačem”, uz nadu da će sve biti u redu.

Zdravlje, raspoloženje i Gugl mape

2. Proverite sa svojim saputnikom/com/cima/cama kako duža putovanja utiču na njih

Ovo je vrlo važna stavka. Komunicirajte jasno i blagovrmeno: da li neko od ekipe koja putuje ima osetljiv stomak? Da li su putovanja duža od neke određene satnice naporna za tu osobu, ima li problem sa mučninama i na kraju krajeva, da li ta osoba ima neke alergije, poseban način ishrane, specifične navike ili uzima neku terapiju? Na putu se mogu desiti nepredviđene stvari i ukoliko je potrebno da reagujete brzo, ovakve informacije su od velikog značaja.

3. Sve prednosti Gugl mape

Alat koji možda uzimamo zdravo za gotovo, a koji zaista može biti spas kada smo na putu. Pre svega, zato što Gugl mape imaju opciju za oflajn upotrebu. To znači da, dok ste povezani na internet, možete skinuti i sačuvati mapu za određenu regiju (bilo da je u pitanju širi centar grada, neki kavrt, cela jedna opština ili čitava država), koja funkcioniše i kada nemate pristup internetu.

Srbija je sasvim koretkno upisana u mapama, u smislu da lako možete naći put ukoliko putujete automobilom ili peške, a ponekad ( u zavisnosti od mesta) i informacije o lokalnom prevozu.

Svakako je korisno da pri ruci imate pripremljenu mapu kako biste locirali prodavnice, institucije i lokale.

Ukoliko mapa zakaže, ne oklevajte da zamolite ljude u prolazu da vam pomognu. Mi smo tako u Kruševcu oktrile sjajajn džez bar (Takovska 7а, Kruševac), nakon što posle gotovo pola sata kruženja nismo uspele da pronađemo lokal gde je bila najavljena svirka na koju smo inicijalno krenule.

4. Zaista se spremite za nekoliko scenarija

Kada ovo kažem, zaista se ne šalim – zbog ne toliko pouzdane infrastrukture, zbog nepredvidivih vremenskih prilika, ali svega ostalog što može da vam padne na pamet, uvek imajte pri ruci stvari koje vam mogu ustrebati u slučaju da se nađete u situaciji da negde provedete više vremena nego što ste planirali. Starter pack koji sam razradila tokom ovih nekoliko meseci na putu čine:

  • Rezervne čarape i veš / po 1 par
  • Rezervna podmajica ili majica kratkih rukava
  • Lako sklopiva kabanica
  • Kišobran lako sklopiv na male dimenzije
  • Boca za vodu – bar 0.5l, koju ćete dopunjavati u lokalima
  • Neki upakovani slatkiš, idealno da ne sadrži čokoladu, kako se ne bi rastopio
  • Sendvič ili neka druga hrana koja će pre svega biti rezerva u rancu. Dok boravite u gradu ili mestu gde imate lako dostupnu pekaru, koristite tu prednost. Sendviči mogu biti korisni ukoliko se na primer zaglavite na putu ili ostanete da čekate duže na stanici/nemate gde sa stanice.
  • Eksterna baterija za telefon
  • Punjač za telefon – svaki put kada imate priliku za to (na primer u kafiću), telefon dopunite punjačem koji je uključen u struju. Eksternu bateriju čuvajte za hitne i krizne situacije.
  • Džepna baterijska lampa
  • Neki lek protiv temperature i lek za stomak/gasove/protiv povraćanja, kao i lek protiv bolova (u slučaju glavobolje ili menstrualnih grčeva)
  • Ulošci/tamponi
  • Flaster/hanzaplast
  • Alkohol 70%
  • Pasta za zube
  • Četkica
  • Turpija i makazice za nokte
  • Univerzalna krema za ruke, lice i telo
  • Zaštitu od sunca
  • Neseser za manjim pakovanjima šampona i sapuna
  • Jedan mali peškir
  • Tanja marama većih dimenzija (može biti zgodna za umotavanje i utopljavanje, ali i kao podloga za sedenje)
  • Sunčane naočare
  • Papirne maramice
  • Vlažni wc papir
  • Notes i olovku
  • Novac u kešu
  • Lagana, zatvorena obuća otporna na vodu
  • Rezervne, prazne, najlonske kese (da u njih stavite smeće, prljave stvari ili da budu pri ruci u slučaju mučnine tokom puta)

5. Ne oklevajte da potražite pomoć i uputstva

Nemojte se stideti da zaustavite ljude na ulici – retko ko je neprijatan ili odbija da pomogne. U većini mesta u kojima smo bile ljudi su nam izlazili u susret, ponekad nas i sami odveli do mesta gde idemo. Sve sagovornice su, na primer, bile izuzetno podržavajuće i rado nam objasnile kako funkcionišu prevozi, koliko često, gde staju. Neke od njih su, ukoliko nisu bile u mogućnosti da nam direktno pomognu, organizovale prevoz od i do stanice.

Na kraju, mogu da kažem da je ovo iskustvo zaista bilo proces učenja o logistici, organizaciji vremena i pre svega veliki reality check.

Dobro je sa vremena na vreme promoliti glavu i provesti vreme u manjim sredinama, popiti kafu u tom lokalnom kafiću gde sede samo muškarci dok žene pripremaju obroke kod kuće, posmatrati dinamiku zatvorenijih zajednica i upoznavati ljudski karakter.

Prelepa priroda koju otkrivamo usput, samo je jedan veliki bonus.