Rad na ovom projektu odlično ilustruje odnos očekivanja, realnih mogućnosti i prihvatanja jaza između te dve opcije. Terenski rad, upoznavanje i provođenje vremena sa ženama koje žive van Beograda i koje se bave zanimanjima koja se doživljavaju kao “muška” bili su osvešćujući, a sada razumem da su mi bili i veoma potrebni.

Upoznajući različite kontekste, prepoznala sam i različite oblike snage koju ove žene poseduju.

Da li je feminizam, ako ga nismo svesne?

Kako bih izbegla generalizaciju, svoja zapažanja ograničavam na razmene koje sam ostvarila tokom rada na terenu pripremajući ovih 10 emisija; kako kroz same intervjue, tako i boravkom u mestima gde su oni zabeleženi. Sve ove žene čine neverovatne, male, svakodnevne stvari koje ipak na neki način pomeraju granice, iako ih vrlo često same ne doživljavaju tako. Na primer, pružanjem razumevanja i prihvatanjem vrednosti na koje se u malim sredinama gleda sa podozrenjem ili čak prezirom; poštovanjem drugačijosti ljudi. Ili, kada uspešno savladaju zanat od koga kasnije zarađuju i ostvare neki stepen nezavisnosti nego recimo, generacija žena pre njih. Sve su ovo postupci koji prevazilaze okvire patrijarhalnog društva u kome je muškarac „prava mera stvari“. One obezbeđuju sebi prostor za rad, od njega zarađuju, usvajaju i unapređuju znanje razvijano generacijama, a to su ipak velike i važne stvari.

Velika paleta stvari koje moje sagovornice znaju i rade, kao i primeri koje daju kako kroz razgovor, tako i konkretnim postupcima, pa i samim poslovima kojima se bave i odlukama koje donose, podsetile su me su feminizmi brojni, da feminizam može biti fluidan i da je uslovljen objektivnim faktorima koje lako možemo prevideti, poput okruženja u kome živimo, ili klase kojoj pripadamo, privilegija koje imamo.

Ono što je upečatljivo, jeste da su sve sagovornice svesne da prekidaju određene ustaljene norme, ili čak tradicije time što su odlučile da one budu te koje će usvojiti i nastaviti znanje i veštine koje se doživljavaju kao „muški“. Sve one preuzele su određenu aktivnu ulogu u svojim zajednicama – čak i onda kada nisu svesne da je to tako. I to je divna stvar kod feminiz(a)ma: mi možemo feministički postupati i kada ne znamo da to radimo, jer motivacija leži u pozadini svesti; u borbi naših prethodnica ili jednostavnom prepoznavanju da mi to možemo.

Žena može

Većina sagovornica imala je neku prelomnu tačku kada su odlučile da prihvate sebe, svoje nesumnjive veštine i godine iskustva, baš kao što bi to bio slučaj sa njihovim muškim kolegama. Žena može – ne zahvaljujući ili uprkos tome što je žena, jer već svaka od nas poseduje lične kvalitete, talente i znanja koji je čine dobrom – majstoricom, inženjerkom, partnerkom i članicom društva.

Na kraju dana – ja sam još jedna bela, cis, hetero žena, visokoobrazovana sam i živim od svog rada. Sve ovo su moje privilegije koje lako previdim. I baš zbog toga, bilo mi je potrebno da uronim u stvarnost, da osetim atmosferu sredine u kojoj ne boravim, koju ne poznajem i da prostor koji imam pružim njima da podele svoje priče.

Feminizam ima mnoge oblike i inspiraciju za feminističko delovanje možemo naći na najrazličitjim mestima. Važno je da u tom procesu ne izgubimo iz vida kontekst, svoje privilegije i da ne uskraćujemo prava drugima.