Pravo vreme
Ovaj razgovor je za sve one žene koje su svoj život provele u malim sredinama, udale se i porodici se posvetile vrlo mlade. Ovo je glas svih žena koje su život provele u striktnim porodicama gde muškarac ima završnu reč, a gde one nesebično i neumorno doprinose i pomeraju granice, često i ne znajući koliko, neretko oklevajući da o tome govore; oklevajući da sebe sasvim stave u prvi plan.
Živadinka Čajić je časovničarka iz Brusa. Živadinka je pristala da svoju priču podeli sa nama posle premišljanja i uprkos tome što je manje od godinu dana pre našeg susreta preživela moždani udar koji je ostavio vidne posledice na njen govor i vešte ruke.
U skladu sa pravilima
Bez obzira na to, potrudila se da nas tri ugosti u skladu sa svim “pravilima domaćinstva” – kafom, vodom, domaćim slatkim, preukusnim kolačima koji se rastapaju u ustima. Svako posluženje je sama spremala, sama donela i pospremila.
Briga o porodici i popravke satova
Muž Srba je tu kao njena senka. Od njega je naučila zanat – i on sam je sajdžija – njemu je u poslu pomogala i njega je u zanatu nadmašila. Po svojoj veštini bila je čuvena i ubrzo nakon završenog majstorskog ispita. Mušterije su insistirale da ona bude ta koja njihove satove popravlja. Sasvim zgodno, i simbolično, mala radnja i radionica koja je u lokalu u produžetku kuće, nalazi se nedaleko od kuhinje u kući. Tako je Živadinka lako mogla da balansira između aktivnosti koje su joj obeležile život: kuvanja i brige o porodici i popravljanja satova.
U malom lokalu, satovi se nalaze svuda. Njima su prekriveni zidovi, dok se između pomaljaju slike koje je Živadinka izradila – likovno stvaralaštvo još jedan je od njenih hobija. Učestvuje i u likovnim kolonijama, koje posećuje sa mužem. Časovnici najrazličitijih veličina i iz raznih epoha su i na policama i u vitrinama. Tamo sijaju i pehari i nagrade koje Živadinka niže za svoje kulinarsko umeće. Posvećena je prikupljanju i čuvanju recepata podkopaoničkog kraja – napisala je i kuvar o tome. Osnovala je i udruženje Zlatne ruke Brusa, sa kojim učestvuje na takmičenima i sajmovima.
iako više nije u mogućnosti da aktivno radi, i u rukama je izgubila osećaj za delikatne i sitne pokrete pri popravci, ona i dalje podrobno poznaje svaki element mehanizma sata; nazive preko 300 delova, najrazličitjih alata i detaljne procese kojima se određen problem u mehanizmu otklanja. Iako stidljivo govori o svojoj majstorskoj zaostavštini, njene oči sijaju sa ponosom i radosti dok govori o zadovoljstvu koje joj donosi pronalaženje rešenja i tok kreativnog razmišljanja u sajdžijskom poslu.
