Za početak: stilski nameštaj i vulkanski pepeo
Prva destinacija ka kojoj smo se uputile bila je Subotica i, kako će se ispostaviti, ujedno i vrlo intenzivan uvod u rad na terenu. To subotnje jutro donelo je i potpunu provalu oblaka i pljuskove toliko guste da je sve udaljenije od pola metra bilo prosto nemoguće razaznati.
Ali hej, nisu se generacije pre nas borile za položaj žena i svog glas, da bih olako odložila put. Tako smo se hrabro ukrcale u autobus ka najsevernijoj tački u ovom serijalu, da upoznamo Leu Lenđel Matić.
Avantura počinje
Jedini slobodan taksi (jer ko još kreće igde po takvim vremenskim uslovima), probio se do autobuske stanice i avantura počinje po ukrcavanju u autobus Sa svakom promenom: kočenjem, menjanjem brzine ili skretanjem, jasno bi se čulo naprezanje i zatezanje zadnje osovine, tačno ispod naših sedišta. Strpljivih i anksioznih 5 sati kasnije, stigle smo u Suboticu.
Majstorica, majstorka, ili restauratorka?
Do Lee sam došla guglanjem. Jednostavno, ukucavala sam različita zanimanja u ženskom rodu. Zgodna aktivnost za vežbanje i usvajanje rodno osetljiuvog jezika. Krenula sam od majstorice i majstorke, preko pojedinačnih zanimanja, među kojima sam stigla i do restauratorke.
Lea Lenđel Matić je restauratorka iz Subotice. Ovim zanimanjem je počela da se bavi – slučajno. Kao studentkinja mašinstva na Visokoj školi strukovnih studija u Subotici, kojoj je bio potreban džeparac, počela je da radi u farbari. Ubrzo je tamo saznala da majstor, restaurator Grgo Abraham, traži pomagače. Tako je Lea počela da uči zanat malim koracima, da bi ju je on vrlo brzo opčinio.
U trenutku snimanja emisije, Lea je radila u stanu: jedan kutak u dnevnoj sobi bio je rezervisan za restauraciju. U njemu su stolice koje je tada sređivala, kantice, konzerve, čančići i razne posudice sa premazima, razeđivačem, četkama, šmirglama, krpicama; rukavice i jedna sasvim stara, kompaktna i teška pegla. Upravo u toj prostoriji, snimile smo razgovor, a Lea je nam je pokazala i deo procesa – polituru, tretiranje prirodnim materijalima kako bi se dostigao sjaj i bio zaštićen od spoljnih uticaja. Objasnila nam je da važnu ulogu u popravci ima i vulkanski pepeo, zbog svoje fine strukture i sitnih čestica.
Ono što je vidljivo na prvi pogled, i što je ostavilo jak utisak, jeste Leino uživanje u ovom procesu. Kako je i sama rekla, zadovoljstvo tokom restauracije je i motiviše da se ovim bavi i želi da tako ostane. Ne želi da ovo postane njen biznis i posao sa radnim vremenom u okviru kojeg treba da uradi što više. Radi kada i koliko može kako bi se svakom komadu posvetila u potpunosti. Odbijanjem da postane deo začaranog kruga hiperprodukcije, brzog rada i upitnog kvaliteta, Lea prekida ustaljeni pristup okrenut zaradi i iznurivanju.
